Sempervivum – kod nas najpoznatija kao Čuvarkuća. Sam naziv biljke u prevodu znači „ uvek (večno) živ “. Spada u sukulente. Biljku formira rozeta listova koja može biti prečnika od svega par milimetara pa do 15ak cm. Postoji više hiljada varijeteta ove biljke, prema nezvaničnim podacima ima ih preko 2000. Jasno je da ih ima u svim nijansama, takođe listovi mogu biti „dlakavi“, na krajevima bodljikavi… Svaka rozeta godišnje proizvede dosta novih biljaka koje se lako ukorenjuju. Vremenom, one starije cvetaju nakon 2,3,4 godine i potom rozeta koja je cvetala odumire dok za sobom ostavlja hrpu novih, mladih biljaka. Cvet je zvezdast i nalazi se na cvetnoj dršci formirane od listova, visine 20-30cm. Cvet je zvezdastog oblika, roze, crvene, ljubičaste, žute, krem ,bele… boje. Nastanjuju gotovo sve planinske vence Evrope, odakle su rasprostranjene širom sveta. Danas se uglavnom uzgajaju kao saksijske biljke. Odlično uspevaju i na otvorenom, kao baštenske biljke kada formiraju „pokrivač“ na tlu. Čuvarkuće su najotpornije među sukulentima, u svim pogledima. Odlično podnose sušne periode koliko i opake i hladne zime, takođe i sastav zemljišta je nebitan. Zaista, ove biljke se veoma lako uzgajaju. Bitno je obezbediti im sunčanu poziciju tokom što većeg dela dana. Tokom leta pojedine vrste menjaju boju ka crvenkastoj, ukoliko su izložene direktnom suncu. Takođe tokom leta, kada nema kiše, biljke možete zaliti sa malom količinom vode. Bitno je da čuvarkuće tokom cele godine budu napolju, na otvorenom. Preko leta na suncu, tokom zime takođe napolju. Ukoliko su u hladovini ili na toplom tokom zime, biljka će se deformisati, listovi će se izdužiti. Pored sunca, zemlja u kojoj su ove biljke treba biti propusna i neplodna. Često se mogu videti po krovovima kuća, što je dovoljno objašnjenje u koliko surovim uslovima ove biljke rastu, cvetaju i razmnožavaju se. Zanimljivo izgledaju posađene u kamenu, polomljenom posuđu, starom panju, obući, sve zavisi od Vaše mašte. Razmnožava se izdancima, odnosno novim rozetama koje biljka izbacuje svake godine, dok ne odumre nakon cvetanja. Takođe, razmnožava se i putem semena, mada se ovaj vid ne praktikuje jer je dosta komplikovan. Mlade rozete, nakon što izrastu iz matične, ubrzo puštaju korenje i mogu se zasebno posaditi. Treba napomenuti da se čuvarkuće ubrajaju i u lekovite biljke. Sok koji se na mesto oboljenja iscedi iz listova ove biljke leči bol u uhu, opekotine, posekotine, sunčane pege… Pored toga se preporučuje povremeno konzumiranje celog lista. Pored toga, ime koje su čuvarkuće dobile u narodu govori da ove biljke treba gajiti (pored ili na kući) jer navodno štite kuću od veštica, duhova, kletvi, vradžbina…