Uncategorized

Thuja occidentalis smaragd – Smaragdna tuja je jedna od najdekorativnijih i najčešćih tuja koje se koriste za uređenje vrtova, formiranja žive ograde, za žardinjere… Oblik tuje je kupast. Mogu dostići visinu od oko 4m, a širinu od 1,5m. Po brzini rasta spadaju u srednjorastuće (godišnji prirast i do 30cm u odgovarajućim uslovima). Iako izgleda osetljivije […]

Zamioculcas zamiifolia – Zamija se ubraja u sukulente, međutim uzgaja se kao sobna biljka. Poreklo vodi iz Istočne Afrike. Tokom prošlog veka, holandski botaničari su ovu biljku razmnožavali tako da se danas često sreće po cvećarama, jedna je od najuzgajanijih sobnih biljaka. Kao što rekoh, biljka je sukulentna. Raste iz gomolja, rizoma, iz kojeg izbijaju

Ficus Benjamin – Bendžamin potiče iz Južne i Jugoistočne Azije i Australije. Jedna je od omiljenijih i najdekorativnijih sobnih biljaka. Formira malo drvo koje se može uzgajati u stanu, visine do 5m. Obrazuje gusto razgranatu krošnju sa sjajnim, kožastim listovima. U zavisnosti od varijeteta, listovi mogu biti sitniji, tamno ili svetlo zeleni, prošarani belim flekama…

Biljke muholovke, kod nas poznate i kao biljke mesožderke vode porekli iz mnogih krajeva sveta, od čega nekoliko vrsta potiče upravo sa prostora Srbije (Vlasinsko jezero, Stara planina…). Većina ih živi u močvarnim predelima. zahtevaju dosta vlage. Ne formiraju stablo već su to višegodišnje zeljaste biljke. Karakteristika koja ih izdvaja od ostalih biljaka jeste to

Phoenix dactylifera – Urma, odnosno urmina palma potiče sa Bliskog Istoka, gde se plantažno uzgaja zbog jestivih plodova. Kod nas se uzgaja kao saksijska biljka. Stablo joj je nešto tanje i višlje od svoje \”rođake\” P. Canaries sa kojom je mnogi mešaju. Prirodno stanište jeste pustinja, što podrazumeva dosta direktnog sunca, malo vlage kako u

Dieffenbachia – Difenbahija, jedna od najlepših i najpoznatijih sobnih biljaka potiče iz Južne Amerike, odnosno Brazila. Ime dobija po Bečkom vrtlaru Diffenbachu. Tokom 19. veka engleski i belgijski istraživači je donose u Evropu. Zbog prilagodljivosti na sobne uslove života veoma brzo se proširila po Evropi i danas se gaji kao sobna biljka. Defenbahiju odlikuju ovalni

Thuja occidentalis columna – Stubasta tuja se ubraja u četinare i (zajedno sasmaragdnom) predstavlja varijetet zapadne tuje. Moglo bi se reći da je posle smaragdne tuje, ova vrsta najzastupljenija posebno kada je reč o formiranju „zelenih zidova“. Potiče sa Zapadnog dela Američkog kontinenta. Odlikuje je valjkasta, odnosno stubasta forma stabla (odatle naziv „stubasta“) sa zatupljenim

Catalpa bignonioides – Katalpa ili cigaraš vodi poreklo iz Severne Amerike. Dostiže visinu do 20m. Stablo je često krivudavo. Krošnja je razgranata i vremenom formira kuglastu formu. Listovi su srcolikog oblika, dosta krupni, što je prednost kada dođe vreme za skupljanje opalih listova. Cveta u kasno proleće. Cvasti su dosta dugačke, u obliku trube, bele

Selaginella lepidophylla – Ruža iz Jerihona, Jerihonska ruža, Rose of Jericho samo su neki od naziva za ovu „besmrtnu biljku“. Poreklom je sa severa Afrike, tačnije iz grada Jerihona, po kojem je i dobila ime. Bez obzira na ime, ova čudnovata biljka nema veze sa ružama, dok se ubraja u paprati. Glavna osobina ruže od

Calistemon citrinus – Kalistemon, poreklom je sa Australijskog kontinenta. Ova vrsta je u Evropi najzastupljenija nakon što je stigla tokom 18. veka. Ubraja se u zimzelene, žbunaste biljke. Nije zahtevna za održavanje. Glavna odlika klistemona jesu cvetovi koji podsećaju na četku za pranje flaša i to je ono što prvenstveno privuče biljkoljupce. U zavisnosti od