Prunus laurocerasus – Lovor višnja poreklom je iz Istočne Evrope i Zapadne Azije. Spada u porodicu ruža. Zimzelena je biljka. Najčešće je srećemo u formi žive ograde. Dostiže visinu do 5m, širine 3m. Oblikovanjem se može formirati izuzetno gusta i dekorativna živa ograda, drvo, žbun. Kao većina živica, brzo raste i odlično podnosi orezivanje. Listovi su sjajno zeleni, kožasti. Cveta s proleća sitnim belim cvetovima okupljenih u grozdove. Plod je sitan, tamno-crvene boje, nejestiv je. Lovor višnja nije zahtevna što se tiče uzgajanja i tu nema mnogo mudrosti. Voli sunce, u hladu će nešto sporije rasti. Zemlja treba biti propusna. Voli vodu, često zalivanje, ali svakako ne da joj „noge“ stalno budu u vodi. Prilikom sadnje uz ogradu kao živa ograda, gustina sadnje je 3-4 biljke po dužnom metru. Razmnožava se semenom i reznicama. Nakon što sitne bobice sazreju, semenčice se jednostavno poseju. Mnogo lakša i brža metoda kojom se dobijaju koliko toliko veće biljke jeste ožiljavanje reznica. Reznice se uzimaju na proleće i na jesen. Prolećne reznice trebaju biti dužine 15-20cm. U tom slučaju se uzimaju vrhovi grana. Donji listovi se odstranjuju, a na vrhu se ostavlja 1-2 lista. Takve reznice se pobadaju u čist pesak/perlit. Supstrat u kojem su reznice uvek mora biti vlažan, a sve to mora biti u hladovini. Nakon par meseci reznice bi trebalo da puste koren, a sledećeg proleća se posade u dvorište, na stalno mesto. Drugi način kod razmnožavanja iz reznice jeste na jesen. Tada se ovogodišnje grančice bukvalno otkidaju (odcepljuju) od dvogodišnje sa sve „petom“. Peta predstavlja deo grane od koje se reznica otkida, donji deo reznice. Ostatak postupka je isti kao i sa reznicama uzetim na proleće. U oba slučaja, hormon za ožiljavanje nije neophodan ali će sa njim procent ožiljenih svakako biti veći.