Pinus sylvestris – Beli bor se može sresti u području Severne Evrope, tj. Skandinavije, Rusije, kao i u Severnim oblastima Azije. Takođe, veoma je rasprostranjen i na Balkanskom poluostrvu (Hrvatska, Bosna, Srbija, Makedonija…). Dostiže visinu do 40m, mada su češći primerci od 25m. Krošnja je piramidalnog oblika širine do 5m. Vremenom, donje grane odumiru i time se formira visoko i „vitko“ stablo. Životni vek ovog četinara je oko 250 godina. Od ostalih četinara se posebno izdvaja po svojoj prilagodljivosti. Jednom rečju, ne postoji pozicija gde beli bor neće rasti. Pogodan je za pošumljavanje ogolelih terena nakon erozije, požara, pa čak i peskovitih tla. Isto tako će rasti i na vlažnim do močvarnim područjima. Odlično podnosi sušu. Tamno – narandžasta boja kore, u kontrastu sa plavičastim iglicama predstavlja predivnu kombinaciju boja. Dekorativno izgleda posađen pojedinačno ili u grupi. Spada u golosemenice. Dvodoma je biljka što znači da na drvetu rastu muški i ženski cvetovi. Razmnožava se semenom koje se nalazi u šišarkama. Smola belog bora se zbog svoje koristi u farmaceutskoj industriji. Drvo je kvalitetno i u širokoj je upotrebi u drvnoj industriji i građevini (nameštaj, drvna građa…).