Picea omorika – Pančićeva omorika, kako se još naziva i „živi fosil“ potiče iz Srbije i predstavlja endemsku vrstu naše države. Ime je dobila po poznatom srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je i pronašao na obroncima planine Tare. Prirodni areal je dosta mali i to je jedan od glavnih razloga što se ubraja u zaštićene vrste. Obuhvata zapadne delove Srbije kao i istočne predele Bosne, odnosno srednji tok reke Drine. Kada je reč o nadmorskoj visini možemo reči da je razlika izmedju donje i gornje granice dosta velika, čak 400-1700m nadmorske visine. Od ostalih četinara je izdvaja izuzetno tanko i vitko stablo koje doseže visinu do 50m. Koren je plitak i prilagodjava se bukvalno svakom tipu terena. Krošnja je piramidalnog oblika, stim da su donje grane povijene ka zemlji sa vrhovima ka gore, srednje su u horizontalnom položaju, dok one na vrhu rastu vertikalno. Iglice su sitne, dužine do 2cm. Cveta od aprila do juna, a šišarke po sazrevanju dobijaju izrazitu tamnoljubičastu boju. Kao što sam na početku rekao, mnogi je nazivaju živim fosilom uzevši u obzir da se jedino u Srbiji i dan danas održala, a ranije je bila rasprostranjena većim delom Evrope. Uslovi koju su potrebni za raste ovog četinara jesu minimalni. Ne zahteva toplotu, svetlost, kao ni plodno zemljište. Uspeva na krečnjačkom i stenovitom tlu, kao i na izuzetno vlažnom zemljištu. Vremenom, ljudi su je preneli u Evropu i Ameriku gde se uzgaja kao dekorativna biljka po parkovima ali i danas jedino u Srbiji raste slobodno, u prirodi. Izuzetno dobro podnosi zagadjenja i iz tog razloga uspeva i u gradovima. Razmnožava se semenom, kao i vegetativnim putem tj. položenicama (grane pri zemlji se zatrpavaju i tako ožiljavaju).
+ 1
+ 1