Parthenocissus tricuspidata – Trolisna lozica, u narodu poznata i kao partenocisus, devojačka ili troprsta lozica potiče iz Severne Amerike. Nezahtevna puzavica koja nema prohteva oko uzgajanja, kao ni svoja „rođaka“ petoprsta lozica. List je izdeljen na tri režnja, pa otud naziv troprsta ili trolisna loza. Cveta sitnim cvetovima, a plodovi nalik plodovima borovnice su grupisani u manje grozdove. Što se tiče brzine rasta, može se reći da spada u brzorastuće puzavice. Za oslonac je potrebno obezbediti čvrstu potporu npr. zid, ograda… Za podlogu se hvata takozvanim pipcima, koja se bukvalno lepi za oslonac, tako da joj nije potrebna bilo kakva dodatna mreža ili merdevine. Uporedivši je sa petoprstom koja se više grana, troprsta raste u dužinu/visinu pa je preporučljivo orezivanje kako bi se postigao odgovarajući efekat. Takođe, odgovara joj orezivanje, koje je manje-više i neophodno za ovu vrstu jer zbog svog „divljeg“ rasta za krato vreme prekriva velike površine. Odgovara joj sunčana do polusenovita pozicija (u hladu će rasti slabijim intenzitetom). Sastav zemljišta takođe nije od bitnog značaja, ali svakako važi što bolja zemlja, biljka će bolje napredovati. Odgovara joj vlažnija zemlja, tako da preko leta voli zalivanje. Može se razmnožavati semenom, reznicama, izbojcima. Za razliku od petoprste, ova vrsta se dosta teže razmnožava iz reznice. Procenat ožiljenih reznice je dosta mali. Reznice se skidaju u rano proleće pre olistavanja ili u kasnu jesen. Trebaju biti dužine do 10ak cm, sa 3-4 pupoljka. Retko se oko biljke može videti izbojak koji se može odvojiti od matične biljke. U tekstu su date preporuke za uzgajanje ove puzavice, ali nemojte mariti ako ne ispunjavate sve ovo već obavezno posadite ovu biljku u koliko imate mesta, neki slobodan zid. A izgled ove biljke, odnosni njenog lišća u jesen je priča za sebe.