Parthenocissus quinquefolia – Petolisna lozica ili kako je još zovu divlja ili petoprsna loza potiče iz severne Amerike. Ovu listopadnu puzavicu karakteriše izuzetno brz i robustan rast. Odlično će poslužiti u prekrivanju nekog zida ili čak omanjeg objekta, pokriva velike površine. Takođe, izuzetno je zahvalna zbog prilagodljivosti na gotovo sve uslove, od pozicije sadnje, zemljišta… List kod ove vrste je podeljen na pet režnjeva, nazubljenih ivica. S dolaskom jeseni, list postepeno menja boju iz zelene u tamno crvenu do bakarnu boju kada izgleda posebno dekorativno. Dostiže visinu i do 30m. Vremenom biljka odrveni, a mlade grane se pipcima prihvataju za podlogu uz koju pužu tako da nisu potrebne bilo kakve dodatne mreže ili merdevine. Kao i većina lozica, tako i ova stvara plodove u vidu grozdova. U grozdu su grupisane sitne bobice plavoljubičaste boje koje nisu jestive. Za razliku od svoje rođake, troprsne lozice, ova vrsta se fino grana tako da orezivanje nije potrebno, osim ukoliko želimo da joj ograničimo rast. Kada je reč o uslovima koji su potrebni za rast ove puzavice, tu nema mnogo filozofije. Sunce ili hlad, potpuno je sve jedno. Takođe ni zemlja ne igra bitnu ulogu, na svim tipovima će se prilagoditi i odlično rasti. Otoprna je na minus, dakle ne mrzne tokom zime i ako nam se pojedine grančice čine i suviše tankim. Isto tako odlično podnosi kako sušu tako i kišni period. Može se razmnožiti sejanjem semena (iz plodova tj. bobica), reznicama ili izdancima iz korena. Reznice se mogu uzeti skoro tokom cele godine, sem zimi. Preporučljivo je seći reznice tako da svaka ima 2-3 pupoljka, okca. Mogu se držati u vodi dok ne puste koren, pa se nakon toga posade ili ih jednostavno pobodite u zemlju, u hlad. Dosta se dobro i lako ožiljavaju, što je kod troprsne potpuno obrnuto.