Mentha piperita – Nana ili menta je višegodišnja, baštenska, zeljasta, začinska i lekovita biljka. Pripada familiji usnatica (Lamiaceae). Menta obuhvata oko 30 vrsta koje se međusobno razlikuju po izgledu lista, formi biljke, mirisu. Ubraja se u začinske biljke i kao takva se od davnina koristila u azijskoj kuhinji (kao dodatak jelima i za spravljenje čaja), odakle i vodi poreklo. Danas se uzgaja i koristi širom sveta. Jednom posađenu nanu u vrtu, kasnije je teško iskoreniti. Biljka brzog rasta i robusnog korena, ukoliko se ne kontroliše, za kratko vreme pokriva veliku površinu. Nije zahtevna, odgovara joj sunčana pozicija, kao i dosta vlage u zemljištu, odnosno često zalivanje. Na proleće, biljka izbija iz zemlje i dostiže visinu do 40cm. Listovi su sitni, formirani duž zeleno-ljubičastog zeljastog stabla. Cveta tokom leta, jul – septembar, klasastim ljubičastim cvetovima. Nakon cvetanja, biljka se bere, kosi, i od stabljike se odvaja list koji ima višestruke namene. Ukoliko se uzgaja na većim površinama, nana se s proleća seje i kosi tokom godine. Dosta češće se razmnožava deljenjem korena. Nana stvara podzemna stabla koja se prostiru (horizontalno) ispod same površine zemlje. Takvo stablo/koren se jednostavno odseče od matične biljke i posadi zasebno. Može se uzgajati i u saksiji. Tokom zime, saksija treba ostati napolju, a pred početak vegetacije koren treba orezati ili razdeliti. Pored primene u kulinarstvu, nana se od davnina koristila i u narodnoj medicini. Listovi mente leče mučninu u stomaku, zapaljenje sinusa… Ukoliko ne možete prepoznati nanu po izgledu listova, po mirisu sigurno hoćete. Protrljajte listove i uživajte u mirisu mentola koji izaziva osećaj hlađenja u sinusima. Za spravljenje čaja koriste se listovi prethodno osušeni (u hladovini na promaji).
+ 0
+ 0