Magnolia grandiflora – Magnolija vodi poreklo iz Severne Amerike. Spominje se da su njeni preci nastanjivali zemlju još pre 100 miliona godina tako da se tačno poreklo ne može utvrditi. Naziv Grandiflora dobija po krupnom cvetu. Ova vrsta magnolije je zimzelena. Dostiže visinu do 20m, širine do 15m. Orezivanjem se može formirati žbun ili ostaviti da prirodno raste kada ćemo dobiti drvo. Krošnja može imati piramidalan ili „klasičan“ oblik. I kada nije u cvetu, magnolija izgleda prelepo zbog svojih kožastih, tamno zelenih, dlakavih listova. Zahteva vlažno, blago kiselo zemljište. Pozicija sadnje ne igra bitnu ulogu. Cveta u rano proleće krupnim, belim cvetovima prečnika i do 25cm. Ukoliko je cvet oprašen, u novembru se formira šišarka sa semenkama izrazito crvene boje. Razmnožava se položenicama, reznicama i semenom. Grana koja se nalazi blizu zemlje se polaže u zemlju tako da kraj položene grane viri iz zemlje. Preko toga se može staviti neki kamen kako grana ne bi ‚‚iskočila‚‚ iz zemlje. U roku od par meseci se dobija nova biljka. Ožiljavanje reznica se može vršiti jedino uz fito hormon (bez hormona procent ožiljenih grana je izuzetno nizak). Uzimaju se poluodrvenele reznice i to nakon prvog, eventualno drugog cvetanja. Reznica se umoči u hormon i posadi u zemlju. Žile bi trebalo da pusti za oko 2 meseca ili čak duže. Setvom semena nam treba veoma dosta godina do dobijanja biljke spremne za cvetanje, oko 10 godina, a možda ni tada. Pre setve, seme treba stratifikovati, odnosno staviti u plastičnu posudu sa malo vlažnog peska, potom staviti semenke i preko još malo peska. Kutija treba da ima otvor za strujanje vazduha. Kutiju treba staviti u frižider na oko 90 dana. Nakon tog perioda semenke se seju u zemlju.