Lunaria, u narodu poznata kao „judin novčić“ spada u dvogodišnje, zeljaste biljke. Često se sreće po seoskim okućnicama. Prve godine biljka stvara rozetu listova nisko pri zemlji. Listovi su srcoliki, nazubljeni po ivicama. U drugoj godini stvara zeljasto stablo, a potom cveta sitnim roze cvetovima. Stabljika doseže visinu od 40 do 100cm, razgranata je pri vrhu, a po sebi ima sitne dlačice. Cveta u maju i junu. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike. Ukrštanjem se mogu dobiti biljke belih i šatiranih cvetova. Nakon cvetanja formiraju ce pljosnati plodovi koji svojim izgledom podsećaju na kovanice novca, pa je zbog toga lunarija poznata kao „judin novčić“. Dovoljno je reći da raste samoniklo po livadama i šumama. Stoga je jasno da nije probirljiva po pitanju zemljišta i pozicije sadnje. Svakako joj odgovara plodnija zemlja. Preporučljivo ju je saditi u hlad kako bi „novčići“ bili krupniji. Zahteva nešto vlažniju zemlju. Dekorativna je tokom cele godine i pogodna je za sadnju u žardinjerama gde odlično uspeva. Otporna je na mraz i ukoliko je biljka u saksiji slobodno može ostati napolju. Razmnožava se semenom, a sama se rasejava. Seme se nalazi u prozirnim „novčićima“. Seje se kada i ostalo baštensko bilje, mart/april. U drugoj godini, na jesen, kada biljka počne da se suši, stabljika sa plodovima se može odseći i koristiti kao ukras ili u cvetnim aranžmanima.