Lavandula angustifolia – Lavanda potiče iz Indije. U početku se proširila na Bliski istok, a kasnije na Mediteran. Lavanda je višegodišnji žbun koji dostiže visinu od 40 do 60cm. Može se gajiti na nadmorskoj visini do 1200m. Izuzetno je laka za uzgajanje. Zahteva sunčane pozicije. Po pitanju sastava zemljišta nije zahtevna, drugim rečima, može rasti i na slaboplodnim do kamenitim područjima. Jedino je bitno da zemlja bude propusna. Odlično podnosi sušu. Obilno cveta početkom proleća i nešto slabije na jesen. Sa cvetanjem počinje u drugoj godini, dok u petoj dostiže punu cvatnju. Potrebno ju je orezivati kako bi što više cvetala, a grm se lepo formirao. Orezivanje se vrši nakon cvatnje. Otpornost na mrazeve doseže do -20, što znači da bez problema raste na otvorenom. Iako se prvobitno gajila na Mediteranu, danas postoje plantaže i u kontinentalnim delovima. U Srbiji postoji više plantaža od po par hektara. Ekonomski je isplativa. U slučaju plantažnog gajenja, lavanda se sadi u razmaku od 1m u redu i 1,5 međuredno. Isto tako ju je moguće gajiti u posudi. Od lavande se destilacijom pravi eterično ulje, a sušeni cvet kao miris. Sušeni cvet se stavlja u vrećice, a potom u ormar gde odbija moljce. Razmnožava se iz semena i putem reznica. Setvom semena trebaće nam dosta duže vremena do dobijanja biljke razmnožene iz reznice. Nakon cvetanja, biljku treba orezati, a orezane grančice ne bacajte već ih ožilite. Reznice trebaju biti dužine 10-15cm. Donji listovi se odstranjuju tako da ostanu 2-3 para pri vrhu. Reznicu posaditi u saksiju u koju je prethodno stavljen krupniji pesak. Pesak će omogućiti dovoljnu vlagu, a višak vode će oteći. Posađene reznice nikako ne smeju biti na suncu, već u hladu.
Postoji više vrsta lavande od kojih su poznatije sledeće:
– prava lavanda ( Lavandula angustifolia)
– širokolisna lavanda
– španska lavanda
– lavandini