Canna indica – Kana vodi poreklo iz tropskih oblasti Amerike. Iako je mnogi svrstavaju u perene, kana je gomoljasta biljka, osetljiva na niske temperature. U našim krajevima se uzgaja približno 20 varijeteta ove biljke, dok je najrasprostranjenija ona sa crvenim cvetom. Međusobno se razlikuju po visini stabla, veličine listova, boje cveta, delimično i po načinu prezimljavanja gomolja. Pored crvene kane, o kojoj govorimo, postoje biljke narandžastog, žutog, roze, belog cveta. Stabljika je zeljasta i dostiže visinu 1,5 – 1,8m (postoje i patuljaste vrste, kao i vrste nešto nižeg rasta). Listovi su ovalni, širine 15-25cm, dužine i do 50cm. Cvetovi se formiraju na vrhu stabljike, asimetrično raspoređeni. Nakon precvetavanja, formiraju se čaure okruglog oblika u kojima sazreva 2-5 semenki oblika i veličine graška. Nakon sazrevanja, čaure se otvaraju i seme ispada, te ukoliko želite sačuvati seme, semene čaure je potrebno obrati ubrzo nakon što počnu da se suše i počnu gubiti zelenu boju i svežinu (neposredno pred pucanje čaure). Kako bi cvetanje bilo što obilnije, kanu treba posaditi na sunčanu poziciju. Takođe, polusenovite pozicije odgovaraju ovoj biljci, dok će u potpunoj hladovini cvetanje biti izostavljeno. Odgovara joj ocedito i rastresito zemljište, po mogućnosti plodno. Još jednom treba napomenuti da je kana neotporna na niske temperature, pa se gomolji sade s proleća, nakon što prođu i poslednji mrazevi. Dubina sadnje je kao i kod većine gomoljastih i lukovičastih biljaka, a to je 2 veličine gomolja. Odnosno, ako je gomolj prečnika ili širine 5cm, sadi se tako da bude prekriven sa slojem zemlje od 10cm. Duboko posađene biljke će rezultovati kasnijim izbijanjem iz zemlje, dok plitka sadnja može dovesti do izvaljivanja (obaranja i krivljenja) biljke nakon što dosegne određenu visinu. Dakle, gomolji se polažu u prekopanu zemlju, na dubinu dve veličine gomolja, nakon što prođu mrazevi, a to obično biva u drugoj polovini aprila, odnosno početkom maja. Gustina sadnje zavisi od forme koju uzgajivač želi da postigne. Ukoliko se sade duž staze i šetališta, razmak između gomolja treba biti 60-70cm. Takođe, mogu se sresti posađene u grupi (npr. na sred travnjaka), kada razmak iznosi 30-40cm, kako bi se postigla forma žbuna. Biljke ubrzo kreću sa rastom, formiraju stablo i već krajem juna počinje cvetanje, koje traje do prvih mrazeva, odnosno dokle traje vegetacija. Tokom sezone rasta, kana zahteva redovno i obilno zalivanje. Svakako, zalivanje treba prilagoditi podlozi i sastavu zemljišta, ali je preporučljivo da zemlja uvek bude vlažna. Tokom celog leta, biljku krase cvetovi, pa se kana često koristi kao parkovska biljka. Tokom septmbra i oktobra, formiraju se semene čaure. Pre dolaska prvih mrazeva, krajem oktobra ili početkom novembra, stablijke treba odseći blizu zemlje, a gomolj izvaditi. Blaži mraz može uništiti listove, ali će gomolj ostati neoštećen. Nakon što je gomolj izvađen, treba odstraniti zemlju sa njega, nakon čega bi bilo poželjno naprskati ga fungicidom kako bi se izbeglo moguće truljenje tokom zime. Par dana nakon vađenja iz zemlje, gomolj ostaviti na vazduhu da se osuši, nakon čega se uvija u papir ili stavlja u papirnu kesu. Gomolje je moguće čuvati zatrpane u piljevini, u kartonskoj kutiji (svakako, nakon što se osuše na vazduhu). Temperatura na kojoj su ne bi trebalo da prelazi 10-12C, a posebno ne ispod 0, kada će gomolj sigurno propasti. Na proleće, kada dođe vreme za sadnju, gomolj treba razdeliti u zavisnosti koliko se razvio tokom prethodne sezone. Bitno je da na svakom delu (nakon deljenja) ostane barem 1 okce, odakle će biljka krenuti sa rastom, a idealno 3. Svaki deo gomolja koji je odvojen postaje zasebna biljka, koja se može posaditi na drugo mesto. Pojedini uzgajivači praktikuju ostavaljenje gomolja u vrtu tokom cele godine, kada su dublje posađeni, ali se takav tretman ne preporučuje, jer će usled jače zime gomolji propasti. Uzgajanje kane je moguće i u saksiji, kada su uslovi sadnje, održavanja i vađenja gomolja isti, jedino će biljka biti nižeg rasta i manjih listova. Kana se razmnožava deljenjem gomolja, što je opisano u tekstu, kao i semenom. Tokom marta i početkom aprila, seme skinuto sa biljke na jesen, treba potopiti u vodu na 24h. Nakon toga, izuzetno tvrda kora postaće delimično mekša, ali i dalje nedovoljno mekana za izbijanje klice. Zbog toga svaku semenku treba zaseći, isturpijati ili išmirglati na jednom delu, a nakon toga ponovo potopiti u vodu na 24h. Posle toga semenke treba posejati u saksiju i držati u grejanoj prostoriji. Biljke niču par dana nakon sadnje, a presađuju se u dvorište kada prođu mrazevi, odnosno kada bi se sadili odrasli gomolji. Ukoliko nije prekasno posejana, iste godine biljka cveta.