Calistemon citrinus – Kalistemon, poreklom je sa Australijskog kontinenta. Ova vrsta je u Evropi najzastupljenija gde je stigla tokom 18. veka. Ubraja se u zimzelene, žbunaste biljke. Nije zahtevna za održavanje. Glavna odlika klistemona jesu cvetovi koji podsećaju na četku za pranje flaša i to je ono što prvenstveno privuče biljkoljupce da kupe baš ovu biljku. U zavisnosti od vrste, mogu biti crvene, bele, ljubičaste, žute… boje. Manu, ako se to uopšte može nazvati manom, koju uzgajivači iz unutrašnjosti kontinenta uzimaju jeste neotpornost na niske temperature. Ukoliko je biljka izložena temperaturama ispod nule, moguća su delimična do potpuna izmrzavanja. Ova biljka raste na otvorenom u primorskim krajevima, međutim u našim uslovima se uzgaja kao saksijska biljka. Visina koju kalistemon dostiže ukoliko je posadjen u bašti jeste oko 3m, dok u saksiji ne prelazi više od 2m. Zahteva sunčanu poziciju, po mogućnosti tokom celog dana. Zalivanje tokom leta može biti obilno (uz uslov da je zemlja dobro drenirana) ili retko jer kalistemon izuzetno dobro podnosi sušu uzevši u obzir odakle potiče. Idealna temperatura tokom zime, ukoliko je biljka u saksiji, jeste 5-10C. Tada je zalivanje znatno umanjeno i retko, samo pazite da se zemlja skroz ne osuši. Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, mada sastav nije posebno bitan za uzgajanje ove vrste. Listovi su uski i kratki, slični maslini ili vrbi. Obilno cveta 3 puta godišnje, ali se u principu uvek može videti po koji cvet na biljci i to od maja kada kreće sa cvetanjem pa sve do oktobra. Cvet je zaista neobičan. Formira se iz gomile prašnika i tučkova koji su raspoređeni duž vrha grane. Nakon cvetanja se stvaraju sitne bobice u kojima se nalazi još sitnije seme. Nakon sušenja semenih čaura, one će se otvoriti i iz njih će ispasti seme sitno poput prašine. Stoga, pazite da se plodovi u potpunosti ne osuše dok su na biljci kako ne bi ste ostali bez semena. Kalistemon u prirodi raste kao žbun, ali zbog neuglednog izgleda preporučljivo je orezivanje koje dosta dobro podnosi. Može se formirati u žbun ili čak u omanje drvo (rezanjem grana koje izbijaju bočno na stablu, dobiće se golo stablo, dok na vrhu, odnosno željenoj visini treba ostaviti grane koje će formirati drvo). Kako bi Vam biljka izgledala urednije, preporučljivo je orezivanje nakon svake cvatnje i to ispod precvetalog cveta. Ovim postupkom dobijate fino formirano drvo ili žbun sa gustom krošnjom. U suprotnom bi nakon cvatnje ostala gola grana bez lišća, iz čijeg bi vrha vremenom krenule nove grane (kao kod oleandera) i tako bi se stara potpuno savila što bi uticalo na izgled same biljke. Razmnožavanje je dosta komplikovano. Može se razmnožiti iz semena ili reznicama. S obzirom da je seme izuzetno sitno, seje se posipanjem po površini zemlje u saksiji. Potom preko saksije treba navući najlon kako bi vlaga bila konstantna i za par dana će nići prve biljke. Ovim postupkom je potrebno oko 2 godine do dobijanja biljke spremne za cvetanje. Drugi način koji je dosta neuspešan jeste reznicama. Tokom leta (jun, jul, avgust) se uzmaju poluodrvenele grančice koje se pobodu u zemlju. Sve to treba biti pod najlonom kako bi vlaga bila što veća. Korišćenjem hormona za razmnožavanje procenat ožiljenih reznica će biti veći ali svakako malo deo grančica će pustiti korenje.
+ 1
+ 0