Paulownia tomentosa – Paulovnija vodi poreklo iz Kine. Ime je dobila po Ani Pavlovni, kćerki ruskoga cara Pavla I. Paulovnija je možda i najbrže rastuće drvo na svetu. Godišnji prirast je čak oko 1m. Dostiže visinu do oko 25m, sa širinom krošnje od 10m. Listovi su neobično veliki, srcolikog oblika, dlakavi sa gornje strane. Koren je prilično jak i razgranat. Ova vrsta paulovnije cveta u maju, pre listanja, tako da je u to vreme drvo veoma dekorativno kada se na granama nalaze samo cvasti. Cvetovi su zvonasti, ljubičasti, grupisani u grozd. Čaure sa semenom sazrevaju u kasnu jesen i na drvetu ostaju sve do proleća, odnosno narednog cvetanja. Nije posebno zahtevna po pitanju zemljišta ali će svakako bolje rasti na plodnijim. Jedino je bitno da je zemljište ocedito, bez zadržavanja vode. Otporna je na niske temperature. Kod mlađih primeraka je moguće izmrzavanje vrhova grana, dok starije biljke i ne osete zimu. Najuspešnije se razmožava semenom. Seme je veoma sitno. Za klijanje je potrebna svetlost pa se stoga seme posipa po površini zemlje, ne zatrpava se. Važno je održavati vlažnost jer jednom isklijalo seme ne klija ponovo. Niče relativno brzo. Prve godine biljka narasta do 30ak cm. Na jesen je treba skratiti do zemlje. Potom na proleće izbija jedan ili više izbojaka od kojih treba ostaviti jedan kako bi kasnije imali lepo formirano drvo, a ne žbun. Izbojak koji izbije na proleće, do jeseni dostiže visinu do 1,5m i brže će rasti nego da smo ostavili prošlogodišnji. Za 5 godina ćemo imati uveliko formirano drvo od preko 6m. Ukoliko se dogodi da starije drvo izmrzne, jednostavno ga treba odrezati do zemlje i na proleće će iz panja sigurno poterati. Zbog svog izuzetno brzog i bujnog rasta, kao i mekoće drveta, paulovnija je u širokoj upotrebi u drvnoj industriji, a sve češće se mogu videti zasadi paulovnije. Više o podizanju zasada možete pročitati >OVDE