Cheiranthus cheiri – Letnji šeboj predstavlja polužbunastu, baštensku biljku uzgajanu od davnina. Biljka potiče iz Južne Evrope (Grčke), najverovatnije nastala veštačkim putem, tj. hibridizacijom, jer se ne može sresti samoniklo u prirodi. Srpski naziv ove biljke potiče od turske reči „şebboy“, što u prevodu znači žuti šeboj. Kao što je pomenuto, šeboj je baštenska, višegodišnja biljka. Može se uzgajati i u saksiji. Najčešće se uzgaja kao dvogodišnja, jer je upravo u drugoj godini biljka u punoj cvatnji, dok je habitus ujednačenog oblika. Nakon dve godine, osnova nadzemnog dela odrveni, a sam žbun vremenom može dostići visinu preko 1m, nakon čega biljka gubi na dekorativnosti s obzirom da grm nejednako izrasta. Listovi su duguljasti, na vrhovima zašiljeni. Cvet se formira na vrhovima stabljike. Može biti pun ili jednostavan, sa četiri latice, žute, crvene, narandžaste, smeđe, ljubičaste, bele boje. Nakon cvetanja formiraju se mahune u kojima sazreva seme. Zahteva sunčanu poziciju. Zemljište treba biti umereno teško, odnosno glinovito. Takođe, zalivanje umereno, tokom leta nešto češče. Cveta tokom leta, odatle narodni naziv letnji šeboj, a tačan period cvetanja mi određujemo. Ukoliko želimo da šeboj cveta od ranog proleća pa sve do jeseni, seme ćemo posejati tokom septembra i oktobra. Tada cvetanje možemo očekivati već u martu jer su biljke prethodno nikle tokom jeseni. Pak, ukoliko želimo da biljka cveta tokom leta pa sve dok je sneg ne zaveje, šeboj treba posejati u rano proleće (mart/april). Cvetanje može očekivati već u junu, a cvetovi će ostati na biljci i tokom zime. Da bi se produžio period cvetanja, nakon precvetavanje cvetove treba odseći kako bi se onemogućilo formiranje semena. Iako se šeboj sam rasejava, nije na odment sačuvati nešto semena ukoliko biljka propadne tokom zime. Razmnožava se isključivo semenom.