Aloe arborescens – jedna je od lekovitih i najpoznatijih aloja koje se uzgajaju kod nas. Potiče sa afričkog kontinenta, tačnije iz Južne Afrike. Manje više, sve aloje se uzgajaju na sličan način. Sukulentna je biljka. Dostiže visinu od oko 2m, mada veoma retko zbog stabljike koja je tanka, krta i lomi se usled težine rozete listova. Sadi se u supstrat koji je porozan, odnosno supstrat za kaktuse. Tokom sezone rasta, kada je biljka napolju (april – oktobar) treba biti u hladovini uz jutarnje sunce. Ukoliko je na suncu tokom celog dana dobiće smeđu boju. Zalivanje treba biti retko ali obilno. Naravno, kada su vrućine i biljci je potrebno više vode, 1 do 2 puta nedeljno. Bitno je da se zemlja između zalivanja dobro prosuši. Pre će propasti zbog prevelike vlage nego premalo zalivanja. Cveta od 3 ili 4 godine. Po dolasku hladnog vremena, zalivanje treba ukinuti. Biljku treba uneti u prohladnu prostoriju ( idealno 10C ) sa dosta svetla. Tada je možemo zaliti 1 – 2 puta tokom zime sa veoma malom količinom vode ili uopšte ne zalivati do proleća. Aloja se može uzgajati i kao sobna biljka. Tokom cele godine može biti u kući, preporučljivo na južnom i zapadnom prozoru gde ima dosta svetla ili leti napolju, a zimi u kući. Ukoliko biljka „zimuje“ u kući, zalivanje treba smanjiti u odnosu na leto kako bismo koliko je moguće stopirali rast. Zalivanje ne treba u potpunosti prekinuti jer je biljka na toplom, već samo umanjiti. U većini slučajeva, ako je biljka tokom zime u prostoriji koja se greje, nema period odmora i raste tokom cele godine. Zimi su dani kraći, a samim time ima i manje svetla. Tada biljka izbacuje svetlo zelene, tanke listove, a stabljika će se izdužiti. Iz tog razloga se preporučuje da biljka tokom zime bude na hladnijem, kada se i rast stopira. Veoma se lako razmnožava. Razmnožava se mladim izbojcima i reznicama. Vremenom, biljka iz korena ili na samoj stabljici izbacuje nove biljke koje možemo odvojiti i posaditi zasebno. Ne treba odvajati previše mlade biljke, tek nakon 8-9 meseci. Trik oko puštanja izbojaka je u tome da ako je biljka u manjoj saksiji, koren će pre ispuniti saksiju. Tako će krenuti da udara u zidove saksije i početi da izbija na površinu. Na svakom mestu gde izbije nastaće nova biljka. Tokom godina, donji listovi se suše, a novi izbijaju na vrhu. Tako se formira tanko i visoko stablo. Zbog težine listova, stabljika je sklona lomljenju pa je možemo iseći na više delova. Svaki deo posaditi zasebno. Vrh nekadašnje matične biljke takođe treba posaditi. Kao što je pomenuto na početku, listovi ove aloje su lekoviti i koriste se u medicinske svrhe.