Berberis thunbergii atropurpurea – Crvenolisni berberis, jedan od uzgajanijih kod nas, poreklom je iz Kine. Spada u ukrasno šiblje i najčešće se uzgaja kao niska živa ograda. Posebno što ovu biljnu vrstu izdvaja od ostalih jesu upravo crveni listovi, pa otud naziv crvenolisni. Listovi su izrazito crvene boje od proleća, kada biljka olista, pa skroz do jeseni. Cveta sitnim, žutim cvetovima u aprilu i maju. Plodovi se formiraju tokom septembra kada dobijaju jarko crvenu boju, kako još kažu, kao krv crvene bobice i na granama ostaju tokom zime. Dostiže visinu do 1,5m ali se češće uzgaja kao niska živica visine do 50cm. Odlično podnosi orezivanje pa se stoga od berberisa mogu formirati manje kugle i ostale forme. Može se saditi zasebno kada takođe izgleda atraktivno. Kao i većina živica, tako ni berberis nema posebne prohteve oko uzgajanja. Odgovara mu sunčana pozicija, dok će i u hladu rasti bez problema. Zemljište može biti plodno/neplodno, zaista ne bira, svakako važi što kvalitetnija i hranljivija zemlja to će i biljka bolje napredovati. Izuzetno je otporan na hladnoću, isto tako i na sušu. Brzina rasta je osrednja. Razmnožava se putem semena, reznica ili deljenjem žbuna. Seme se može sejati već u jesen kada bobice dobiju crvenu boju. S obzirom da za ovaj način razmnožavanja treba dosta truda, strpljenja i vremena, praktikuje se razmnožavanje putem reznica. Reznice se uzimaju tokom avgusta, septembra i oktobra. Može se ožiljavati bez fito-hormona, ali je sa njim procenat ožiljenih svakako veći.