Aucuba japonica – Aukuba je zimzelena, baštenska biljka poreklom iz Japana. Listovi, koji tokom cele godine ostaju na granama, prošarani žutim flekama je čine posebno dekorativnom. Formira žbun i dostiže visinu do 2m. Glavno pravilo za uzgajanje aukube jeste da nikako ne sme biti izložena suncu, kada će listovi dobiti opekotine i pocrneti. Dakle, poluhlad do potpuni hlad odgovaraju ovoj biljci. Idealna je za sadnju pod krošnjom drveća koje joj omogućava hladovinu. Uzgaja se kao baštenska biljka, mada dobro podnosi i saksijske uslove uzgajanja. Prilikom sadnje u saksiji, aukubu tokom zime treba uneti u negrejanu prostoriju kako koren ne bi izmrzao. Inače, izuzetno je otporna na niske temperature. Tokom zime izgleda promrzlo, ali se s prvim prolećnim danima „budi“ i izbacuje nove listove. Dobro podnosi sušu, ali će mnogo lepše i raskošnije izgledati ukoliko je redovno zalivamo i održavamo zemlju vlažnom. Pored senke koju ova biljka zahteva, ne postoje drugi prohtevi koji će uticati na rast aukube. Sastav zemlje takođe nije bitan, ali opet ponavljam što plodnija zemlja to će i biljka bolje napredovati. Preporučljivo je đubrenje. Aukuba je dvodomna biljka, što znači da se od jedne biljke ne može dobiti seme, već su potrebna muška i ženska biljka. Na ženskoj biljci se tokom novembra stvaraju crvene bobice. Odlično podnosi orezivanje. Najčešće se razmnožava reznicama ili položenicama, a dosta retko semenom kojem treba i preko godinu dana da proklija. Reznice se uzimaju tokom avgusta i septembra. Mogu se odmah posaditi u saksije ili u posudi sa vodom, pa nakon što puste korenje (za mesec do dva) posade u saksije. Procenat ožiljenih reznica je 99%. Takođe, ukoliko je neka grana povijena ka zemlji, jedan deo se zatrpa i nakon par meseci imaćete novu biljku. Još jednom ponavljam, aukuba je biljka malih prohteva i kao takva zaslužuje mesto u svakom vrtu koji će krasiti svojim prošaranim listovima.
+ 0
+ 0