Agave americana ili Američka agava. Kao i većina agava, potiče iz oblasti Južne Amerike, odnosno Meksika. Danas se odomaćila na primorju, gde se može naći i u divljini. Postoji dosta varijeteta od kojih su neki Blue, Variegata, Marginata, Medioptica, a svaki se odlikuje drugačijim rasporedom šara na listovima. Ne formiraju nadzemno stablo, već izgleda kao da svi listovi kreću iz korena. U idealnim uslovima, agave cvetaju nakon 20-30 godina, nakon čega biljka koja je proizvela cvet umire, a zamenjuje je gomila pelcera koje je ostavila za sobom. U našim uslovima se to neće desiti ili će cvetati tek nakon 60-70 godina. Izdržljivost se kreće do čak -17C. Agave se ubrajaju u sukulentne biljke zbog sposobnosti da više meseci žive bez imalo vode. Pogoduje joj sunčana pozicija, dok će rasti i u hladu samo znatno sporije, uzevši u obzir da inače sporo rastu. Ako se preko leta više zaliva, a pritom je na suncu tokom celog dana, napredovaće brže no obično. Koren joj je veoma robustan i često se dešava da dođe do \’razvaljivanja\’ posude u kojoj je posađena. Odgovaraju joj svi tipovi zemljišta, najviše ilovača sa dosta šljunka. U našim uslovima se ne preporučuje sadnja u spoljnim uslovima zbog mogućeg izmrzavanja, već se gaji u saksiji. Pre spuštanja temperature ispod nule, biljku treba uneti u negrejanu prostoriju gde će provesti zimu. Tada se zalivanje znatno smanjuje ili u potpunosti obustavlja do proleća. Razmnožava se odvajanjem pelcera od matične biljke kojih svake godine bude dosta. Drugi način jeste semenom, što predstavlja dosta sporiji vid razmnožavanja.