Phoenix dactylifera – Urma, odnosno urmina palma potiče sa Bliskog Istoka, gde se plantažno uzgaja zbog jestivih plodova. Kod nas se uzgaja kao saksijska biljka. Stablo joj je nešto tanje i višlje od svoje \”rođake\” P. Canaries sa kojom je mnogi mešaju. Prirodno stanište jeste pustinja, što podrazumeva dosta direktnog sunca, malo vlage kako u vazduhu tako i u zemljištu, a to znači da joj nikako ne odgovaraju niske temperature, pa čak ni one približne nuli. Zbog toga, koren u potrazi za vodom prodire duboko u zemlju, pa je stoga potrebno obezbediti što dublju saksiju (širina posude nije bitna). Ne raste previše brzo. Na hrvatskom primorju se mogu naći primerci koji rastu na otvorenom, uz dodatnu zaštitu tokom zimskih meseci. Kontinentalna klima na našem području joj svakako neće odgovarati, pa je suludo saditi je na otvoreno jer postoji dosta drugih vrsta koje su znatno otpornije i svakako manje zahtevne. Uzevši u obzir mesto porekla, možemo reći da veoma dobro podnosi sušu. Zalivanje tek toliko da zemlja bude umereno vlažna. Preko leta joj prija direktno sunce na koje je treba navikavati od iznošenja s proleća, u suprotnom će se pojaviti opekotine na listovima. Zimi se čuva u prohladnoj prostoriji 10-15C, uz minimalno zalivanje kako koren ne bi istrulio. Jedini način razmnožavanja jeste sejanje. Seme se može izvaditi iz plodova koji se mogu kupiti u marketu. Pre setve, semenku treba očistiti od „mesa“, zatim potopiti u vodu na 24h. Seje sa na dubinu od 2cm.