Rosmarinus officinalis – Ruzmarin potiče iz oblasti Sredozemlja. Danas se uzgaja gotovo na svim prostorima, od Amerike, preko Evrope pa do Azije. Ruzmarin predstavlja zimzeleni žbun koji raste 1-3m. Orezivanjem se mogu postići razne forme, tipa kugle. Vremenom, donje grane odrvene. Listovi su u vidu iglica, tamno zelene boje, dužine 2cm. Cveta u aprilu i septembru sitnim, ljubičastim cvetovima. Uzevši u obzir sa kojeg prostora potiče, ruzmarin zahteva dosta sunca ali toleriše i poluhlad. Zemlja ne mora biti posebno plodna, već peskovita i rastresita. Ne zahteva često zalivanje, čak šta više, odlično podnosi sušu. Nije posebno otporan na hladnoću ali u našem podneblju može rasti u vrtu, na otvorenom. Listovi i grančice poseduju jaku aromu, eterična ulja. Zbog toga se ruzmarin od davnina koristi kao začin u jelima (odličan je u kombinaciji sa svim vrstama pečenja), zatim u medicni gde pospešuje cirkulaciju, zaustavlja bolove u zglobovima… Razmnožava se semenom, ali mnogo češće reznicama. Tokom cele godine uzimaju se ovogodišnje reznice dužine 10cm. Stavljaju se u posudu s vodom, a procenat ožiljenih je 90%. Nakon što reznice puste korenčiće, a to je za nepunih mesec dana, mogu se posaditi u saksiju, a sledeće godine i na stalno mesto u bašti. Ruzmarin je lak za uzgajanje, jedino treba voditi računa da ne izmrzne dok je biljka mlada.