Platanus acerifolia – Javorolisni platan se veoma često sreće po parkovima ili u drvoredima, kako ga još nazivaju „parkovska vrsta“. Tačno poreklo ove vrste nije utvrđeno, jer je on u stvari hibrid između Platanus occidentalisa (američkog ili zapadnog platana) i Platanus orientalis (istočnog platana). Pored pomenutih vrsta, ovaj hibrid se pokazao najotpornijim u svim pogledima. Zbog svoje izuzetne otpornosti na zagađenja, idealan je za sadnju u gradovima, pored industrijskih postrojenja… Stoga, jedno je od najčešćih vrsta drveća koje viđamo po parkovima. Takođe, otporan je na hladnoću. Odlično se pokazao i u sadnji u šumskim uslovima što potvrđuje prilagodljivost ovog hibrida. Ne zahteva određenu poziciju sadnje. Sastav zemljišta takođe nije od značaja, bilo ono kiselo ili bazno. Odgovara mu nešto veća vlažnost zemljišta. Po brzini rasta, ubraja se u srednjorastuće drveće. Karakteristična je boja stabla koja se menja nakon ljuštenja kore tokom letnjih meseci. List ove vrste platana dosta podseća na list javora pa otuda naziv „javorolisni“. Kao i svi, pa tako i ovaj platan doseže velike razmere kada je reč o veličini rasta. Može dostići visini do 50m, kao i dugačak životni vek. Cveta u vreme izbijanja listova, muškim i ženskim cvetovima. Formira plodove (uglavnom u paru) u vidu loptica koje su sastavljene od velikog broja semenki. Seme je sitno i duguljasto, sa dlačicama (čuperkom) na jednoj strani. Razmnožava se semenom ili vegetativno. Zbog izuzetno niske klijavosti semena, ovaj vid razmnožavanja se ne praktikuje. Inače, seme se prekriva tankim slojem zemlje koja mora imati konstantnu vlagu i toplotu. Reznice se uzimaju tokom marta, aprila i mogu se ožiliti bez hormona.